„СРБИЈА - Национална ревија”, број 89
РЕЧ ПРЕ
Испраћај 2021. биће тих, пун грча и сенки. Није то само још једна ђинђува на истањеном концу. Кључ који је изгубио своју браву. Сви осећамо ту тежину и тамну недореченост. Сви осећамо да у овом данашњем свету нешто дубоко не ваља. Неки скупо набављају своја привиђења, други очајнички траже одбрану од њих. Од привиђења политике, медицине, економије, маркетинга, технологије, демоније новца, хтонских гмизаваца. Нови број Националне ревије, последњи у 2021, проверено је средство против „збира неподношљиве васионе”. Нисте случајно овде, зато неизоставно свратите. <
САДРЖАЈ
Увођење
Снага за наду
Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ
Албум
ИЗЛОЖБА КОЈА РУШИ ПРЕДРАСУДЕ
Ремек-дела из Паланке
Водич
У ЛУЖНИЦИ, ПРЕДЕЛУ ГДЕ ВАЉА ПОРАНИТИ
Осмејак бабе из Бабушнице
У свим легендама о настанку имена главног места у Лужничкој котлини појављује се она. Та баба. Те даровала златнике и сачувала куће, те бунила народ против зулумћара, те долетела из околине Пожаревца, те из ратова сачекивала и крајпуташе садила. Овај занимљиви крај Србије, иако помало запостављен и заборављен, чува своје воде, видиковце, кањоне, своје исцелитељске бање и сећања заогрнута у причу, своју вурду и мекике од пола метра. А нови путеви прогутаће сваку даљину и онда ће све зависити само од нас
Текст и фото: Драган Боснић
Ходочашћа
МАНАСТИР СВЕТОГ ХРИСТОФОРА У МИСЛОЂИНУ ОПЕТ НИКАО ИЗ ТАМЕ ВЕКОВА
Васкрс на Црквинама
„Имаш благослов Мајке Божје”, рекао је митрополит Амфилохије монахињи Јустини, упутивши је 2010. да из шикаре и рушевине обнови давно заборављену задужбину краља Драгутина. Друга жена, родом из Мислођина, обрела се у Светој земљи и намеравала да једном тамошњем манастиру остави велики прилог. Непознати старац пришао и питао, на српском: „А зашто не помогнете обнову светиње у свом родном месту?” Гледала га зачуђено, није ни знала да у њеном селу постоји светиња... У октобру 2015. патријарх Иринеј освештао је обновљени манастир светог Христофора
Текст и фото: Гордана Симеуновић
Бележница
ЗАВИЧАЈНИ ПУТОПИС ИЗ ВОЈВОДСТВА СВЕТОГ САВЕ
У Херцеговини светлост
И сада израња пред нама, за нама, као митска и снолика, старија од свог имена и млађа од своје деце, сва од камена и светлости. Исприповедана у праскозорје рађања речи. Кад јој се скупимо лети и напунимо гостинске собе, помешамо се са сенима и све оживи. Леп је то народ, и мушко и женско, омиљени тип човека у српским земљама кроз историју и поезију. Динарска у срцу, по магленим ободима медитеранска, има свој архетипски однос према животу и према смрти. Јесу вихори, али ми нисмо сламке
Текст и фото: Весна Капор
Трагања
ПОВОДОМ ФОТОМОНОГРАФИЈЕ СЛИКА ЈЕДНОГ КРАЈА РАДОМИРА Ј. ПОПОВИЋА И БРАНИСЛАВА СТАНКОВИЋА
Мачва у објективу и сећању
Фотографије из Мачве од краја XIX века до 1945. Животи и смрти, обичаји и светковања, рат и мир, градитељство и рушења, ношње и покућство, фијакери и инструменти. Људи и крајолик у вртлозима времена и мена. Велика је документарна, етнографска, геопоетичка вредност ове књиге, обогаћене и значајним историографским текстом. Узоран подухват Народне библиотеке „Јанко Веселиновић” у Богатићу
Пише: Михаило Голешки
Стари мајстори
МАНОЈЛЕ ГАВРИЛОВИЋ (1945–2020), ПЕСНИК СА ЗЛАТНЕ ЧЕСМЕ И ЗАЧАРАНОГ ОГЊИЛА
Слике древних светова
Урањао је у митске дубине, словенске и старосрпске, и отуд доносио пуна недра тананих слика и мелодија. Његошевским небеским кочијама одлазио у завичај да набере песама. Сестре су му биле птице, кошуте, чаробне девојке које плету венце и џемпере од цвећа, сунчевих зрака, росе, ветра. Јарке слике понекад су личиле на народне везове и наивно сликарство, понекад на дубоке фреске. Кад су у Хрватској пред камерама спалили српске књиге у једној библиотеци, песник је под пламеном светлошћу ћирилице опет угледао лик Светог Саве, свог омиљеног јунака. И онда су се сви путеви отварали и сви водили увис
Пише: Драган Лакићевић
Живот, романи
КЊИЖЕВНИК МИЛАН ОРЛИЋ О ДРАМИ ПИСАЊА И ЧИТАЊА У ВРЕМЕНУ ПОПУТ НАШЕГ
Песнику није допуштена осредњост
Постоји „огромна мањина” која ће, упркос свему, очувати врхове културе и смисла. Још увек има таквих подвижника, чак и ако свог подвижништва нису свесни. Нису им намењени магистрални путеви, њихове стазе су споредне и уске, судбина им је да „горе на крсту” и подвизавањем искупе грехе, своје и туђе. Без њих нема опште обнове. Под условом, дабоме, да под теретом који носе не поклекну и не заврше у Хербертовом „музеју досаде”
Пише: Бранислав Матић
Арена
КАРАТИСТКИЊА ЈОВАНА ПРЕКОВИЋ, ОЛИМПИЈСКИ И СВЕТСКИ ШАМПИОН У 2021.
Могуће је бити непобедив
Цео мој народ је мој тихи а снажни саборац. Са њим делим сваки корак ка подијуму. Велики је домет не изневерити ближње. Мислим да ћу праве утиске о свему постигнутом имати тек кад све ово прође и кад дође време разврставања успомена. (...) Ако нисте одлучни, не можете остварити ништа добро. То је мој животни став, спорт је само помогао да обликујем неке поступке и начине. Карате помаже деци и младима да стасају у личности, да разликују добро и лоше, да се одупру страху и немоћи
Пише: Дејан Булајић
Примери
ЖИВКО ПАПАЗ, СПОРТИСТА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ, СВЕТСКИ ШАМПИОН У СТРЕЉАШТВУ
Не одустани и стићи ћеш
Да. Имао је само двадесет четири године када му је, током рата у Босни, тешко повређена кичма. Остао је закован за колица. Отимајући се безнађу, тражећи смисао, пре петнаест година почео је да се професионално бави стрељаштвом. Освајао је медаље на свим европским и светским првенствима, светским куповима... И сам и тимски. Године 2011. добио је сина, што сматра својим трофејем над трофејима. Стрељаштво је за њега и духовно-ментална дисциплина, у којој човек најважније победе, дабоме, постиже над собом
Пише: Алекса Комет
Улична уметност
ЧЕТРДЕСЕТ ОСМА ЛИКОВНА КОЛОНИЈА „БОРКОВАЦ” У РУМИ
Град мурала
Одлука је донета у пандемијској изнудици, али резултати су били одлични. Предложак за мурале сликане у центру Руме била је чувена песма „Војводина” Мирослава Антића. Радови су остали на улицама као стална поставка. Победио је уметнички двојац Петар Петровић Ксиропотам из Суве Реке и Александар Стојковић Маузер из Београда
Пише: Миле Вајагић
Мостови
СРБИ НА ПЕТОМ КОНГРЕСУ МЕДИЦИНСКОГ ТУРИЗМА ИСЛАМСКИХ ЗЕМАЉА У ТЕХЕРАНУ
Нови путеви сарадње
Кластер медицинског и здравственог туризма Србије представљен је на стручан и убедљив начин, а његов председник Миодраг Миљковић био је и члан жирија манифестације. На свечаном отварању говорио је и Драган Тодоровић, амбасадор Србије у Ирану. Представници „Меркура”, предвођени др Дејаном Станојевићем, учествовали су на панелу „Могућности сарадње између ЕУ и исламских земаља”. Потписани су и нови уговори о конкретној сарадњи
Стазе
ГОЧ, ВИШЕ ВРЊАЧКЕ БАЊЕ, ЗА ОБНОВУ КАКВА НАМ ЈЕ ПОТРЕБНА
Гора која кида окове
Преко две стотине врста лековитог и ароматичног биља, око две стотине педесет планинских извора, језеро, свет дивљих животиња... Село од кедровине, старинска домаћинства, рекреативни центар „Пропланак”, авантуристички центар, ускоро и гондола дугачка скоро седам километара... И многе друге дивоте, ненаметљиве и незаборавне. На само дванаест километара од Врњачке Бање
Текст: Данијела Јелићанин, Виоелта Костић
Семе
ИНСТИТУТ ЗА РАТАРСТВО И ПОВРТАРСТВО У НОВОМ САДУ У ПОСЛОВНОЈ 2021.
Мозаик промишљеног напретка
У години пуној изазова, Институт је уз помоћ државе доказао да је домаћа пољопривреда одржива и темељно важна за укупну српску привреду. Чак деведесет шест српских сорти пшенице, јечма, овса и ражи депоновано је у светски трезор у архипелагу Свалбард, Норвешка. Проф. др Јегор Миладиновић увршћен је међу двадесет најиновативнијих пољопривредних генетичара на свету. Остварена је сарадња са институцијама Српске, Епархијом рашко-призренском, „Поштанском штедионицом”... Семе се извози у тридесет две земље света
